Kartanje

Od kad sam bio klinac, oduvek sam voleo karte. Moja prva igra bila je “Vrati mi”. Pravila su bila samo meni poznata, a igrao sam je uglavnom sa ćaletom. Naravno tu su krenuli i tablić, potom vrlo brzo i remi. Sa nepunih 9 godina sam igrao lorum (neki zovu i lore) i meksiko.  Za vreme bombardovanja ’99 sam sa starijom ekipom burazera i njihovih drugara igrao lorum i bio prilično dobar za svoje godine. Te godine sam razvaljivao sestru i ćaleta u meksiku. Takođe, hit nam je u to vreme bio remi sa 3-4-5-6 špilova i 10-ak igrača. Partije su trajale danima. Danas se ne sećam kako se igra ni meksiko ni lorum. U remiju sam i dalje odličan.

Još u obdaništu sam ekipu opčaravao svojim umećem da “pogađam” karte koje su izabrali, oduševljavao ih trikovima i fazonima koje sam umeo sa kartama i za razliku od pravih “mađioničara”, ja sam sve trikove i fore koje sam znao od uvek pokazivao drugima. I dan danas to radim. Tako sam vaspitan.

U osnovnoj školi sam više puta bio kažnjavan zbog kartanja na času. Tu je negde počela da se pika i pokerica. Naravno igralo se i magaraca i ostalih dečjih igara, ali su mi to glupe i besmislene igre.

U srednjoj školi doživeo sam otkrovenje sedmica. Ne znam kako bih preživeo srednju da mi nije bilo sedmica. Igralo se non-stop. Na času. Na odmorima. Na fizičkom. Na probama predstava za dane škola i Sv. Savu. Na stolovima, na stolicama, na patosu. Pošto sam ih igrao bukvalno non-stop – u školi (najomiljenije), kod kuće, kod drugara, u kafićima (omiljeno) malo sam se zasitio i poželeo nešto novo. Tada na sceni izlazi Mau Mau. Igrali smo po ceo dan. I noć. Bukvalno. Beše to zaraza leta. Super je igra i sada je rado igram.

SVE igre odlaze u zaborav onog trenutka kad smo provalili kontra tablić. Savršena igra, jedino što ne postoje usaglašena pravila, pa svako igra na svoj način. Znam da je ovo slučaj i sa mnogim drugim igrama, ali u kontra tabliću je baš izražena ta razlika u tumačenju pravila.

Početkom srednje škole sam počeo da se interesujem i za Texas Hold ‘em. Vrlo rado se u mom društvu igra holdem. Čipovi su ranije bili bilo šta čega ima mnogo – dugmad, čepovi (od piva, vina, sokova…), cigare, šibice … Od pre godinu i po dana imamo i čipove koji su zapravo namenjeni za tu ulogu. Baš smo übercool :) Najčešće igramo kod nekog od drugara kući pre izlaska ili ako je na snazi “neko otpadanje kod nekoga”. Zanimacija za uz pivo.

A večeras … Večeras smo prezasićeni holdemom skapirali da sa čipovima možemo igrati i Blackjack! Nova zaraza. Jedino što je glupavo ako se ne igra u novce jeste što se igra dok “kuća” ne pokupi sve :)

Naravno, u kada sam sam sa špilom karata vrlo rado odigram partiju ili dve pasijansa.

Za kraj bih naveo nekoliko igara koje želim da naučim da igram, a to su:

  1. Preferans
  2. Raub
  3. Kanasta
  4. Lorum (ponovo)
  5. Meksiko (ponovo)

Ako ste zainteresovani da me naučite, slobodno me kontaktirajte na e-mail :)

Vrlo važna napomena:

NIKADA u svom životu nisam igrao karte u pare, niti nameravam da igram. To je priča za neke druge ljude. Ne i za mene. Ja igram iz zanimacije i ubijanja dosade, ne da bih zarađivao.

Linkovi:

  1. Leave a comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Follow

Get every new post delivered to your Inbox.

%d bloggers like this: