Upravljanje znanjem

Danas, kada sam kretao na fakultet, nisam mogao ni da zamislim kakvo ću predavanje imati da čujem. Bio sam na predavanju prof. dr Zorana Lovrekovića, na predmetu Internet jezici i alati 1. Prva polovina predavanja je bila tipično smaranje, objašnjavanje predmeta, metodologija rada itd. Gomila mase se smorila, među njima i ja i jedva smo dočekali pauzu. Pre nego što smo izašli, profesor je rekao da će sledeći blok od 45 minuta držati mini predavanje na temu “Upravljanje znanjem”. Jedva da sam ga čuo od razurlane mase koja hrli ka vratima da zapali cigar’. Zainteresovao me. Ostaću mislim se. Možda jedini, ali ostaću. Pauza prošla – 5 minuta, k’o i uvek. Zapanjen sam prizorom, više od 70% mase se zapravo vratilo da sluša, iako je prof. naglasio da nije obavezno! Ovo će biti dobro, mislim se. Ono što ćete ispod čitati, jeste moja interpretacija njegovog predavanja, izvučena iz šturih beleški koje sam uspeo da pohvatam.

Upravljanje znanjem je nauka koja je doživela boom u svetu, naravno ne i u Srbiji. Ako u Google.com ukucate u pretragu “Knowledge management” dobićete rezultate koje nećete moći da prelistate ni za sledećih 20 života. Ako pak ukucate “Upravljanje znanjem”  Google će izlistati takođe gomilu rezultata, ali svi su vezani za Hrvatsku i hrvatsko govorno područje, što direktno implicira da je Hrvatska daleko ispred Srbije, jer se barem trudi da koliko – toliko prati svetske trendove.

Ali hajde da prvo vidimo šta je znanje?

Definicija po Oksfordskom rečniku (u ličnoj interpretaciji) kaže da je  znanje ekspertiza i umeće prikupljeno od strane neke osobe kroz iskustvo ili edukaciju, teoretsko ili praktično razumevanje teme te ono što se zna na nekom polju ili uopšte, svesnost ili upoznatost stečeni ličnim iskustvom o nekoj činjenici ili situaciji.

Godine 1991. prvi put se javlja pojam Knowledge management koji je uveo Nonaka. Taj pojam uključuje saznanja iz polja poslovne administracije, informacionih sistema, menadžmenta, bibliotekarskih i informativnih nauka. Od skorije se uvode nove naučne discipline u istraživanja o Upravljanju znanjem i to medije, kompjutersku nauku, društveno zdravlje i društvenu politiku.

Mnoge kompanije i nevladine organizacije imaju svoje resurse posvećene internom KM istraživanju kao deo svoje poslovne strategije, razvijanja informacionih tehnologija i menadžmenta ljudskih resurasa.

U Upravljanju znanjem se javlja pojam intelektualne svojine.

Intelektualna svojina jeste razlika između tržišne i računovodstvene vrednosti neke kompanije. To znači da ako imate dovoljno znanja i strategiju za njegovim upravljanjem, možete zarađivati milione, a da pritom imovina vaše kompanije bude svega 500 dolara.

Prema Nonaki znanje se može podeliti na dve grupe:

  1. eksplicitno znanje – svako znanje koje se može kodifikovati, odnosno zapisati u nekom obliku
  2. tacitno znanje – svako znanje koje se ne može kodifikovati i ta znanja se dele na:
  • veštine
  • stavove
  • iskustvo
  • kreativnost
  • intuicije

U Srbiji se naravno magnifikuje eksplicitno znanje i diže se u nebesa, dok se tacitna znanja marginalizuju iako su ona najvrednija.

Poruka koja se izvlači iz Upravljanja znanjem nije da primenjujemo naučena znanja, nego da kreiramo nova!

Šta vi mislite o celoj ovoj priči? Koliko je realno da u Srbistanu zaživi privreda zasnovana na praksi, iskustvu, veštinama itd. ? Zbog čega se i dalje forsira teorija umesto praktičnog rada? Zašto svi profesori pravo znanje čuvaju samo za sebe, kao da su im studenti konkurencija? Molim vas da malo iskomentarišemo ovu temu.

  1. #1 by Ninurina on October 14, 2010 - 12:45

    Nije bas sve tako crno u Srbiji… ipak ce te poslodavac, pogotovo u tvojoj struci, pre zaposliti ako imas tacitno znanje, jer mu je vaznije da znas posao i da imas osecaj za njega, nego da imas neki papir. Mada ni taj papir – diploma nije za dzabe stecena. Trebalo bi sve uzeti u obzir.
    Profesora ima i ovakvih i onakvih, kao i uopste ljudi. Neki su pravi pedagozi, umeju da te zainteresuju i da ti prenesu znanje, dok neki, koliko god te zanimao predmet, potpuno ti prodje nezapazeno i dosadno.
    Na kraju dana, ostace ti neki nauk iz svega, sam ces isfiltrirati sta ti je najvaznije i sta ti odgovara, a onda puno srece u pronalazenju posla.

    • #2 by serdjo90 on October 14, 2010 - 13:01

      Ne kažem da je crno. Pre je nekako tamno sivo. Iz velike većine slučajeva poslodavci traže praksu ili pređašnje iskustvo, dok mi studenti nemamo gde to da steknemo! To je veliki problem. U 99,9 % oglasa za posao traži se prethodno iskustvo od barem 2-5 godina. Naravno diploma nije džabe stečena, ali mora postojati neka praksa. Postoji priča koja objašnjava prednost tacitnog nad eksplicitnim znanjem. Naime možemo da sednemo i 10 nedelja slušamo predavanja o plivanju. Koje tehnike postoje, mehaniku kretanja, ko je bio olimpijski šampion 1982. itd. Dođemo na ispit, prof. pita pitanja, sve znamo. Prošli smo sa ocenom 10! Odemo sa prijateljima na dunav da proslavimo, prevrne se čamac, a mi diplomirali plivanje pa ne bi trebalo da bude problem! Cvrc. Takođe, vrlo su bitni stavovi. Uz ovu priču ide vic o Lali. Naime ode Lala za vreme JNA da služi vojsku u mornarici. Dolazi na brod, kaže admiral ime? -Taj i Taj. Odakle si? -Iz Bečkereka. Jel znaš da plivaš? -Što, jel potonula lađa kadgod?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: